Proučavanjem biomarkera starenja poput tolerancije na glukozu i njene iskoristljivosti, promene gustine kostiju, smanjenja potkožnog masnog tkiva i poremećaja u radu jetre zabeležene su pozitivne korelacije na svakom ovom području. Ispitivanja su pokazala poboljšanje tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin, smanjeni gubitak koštanog i potkožnog masnog tkiva, kao i poboljšanje zdravlja jetre.
Organi na koje je ovaj preparat imao najbolji uticaj su jetra, bubrezi i srce.
Resveratrol pripada velikoj grupi jedinjenja pod nazivom polifenoli. Reč je o moćnom antioksidansu izolovanom iz biljaka, a njegova uloga je zaštita biljke od spolašnjih faktora, poput ultraljubičastog zračenja, ozleda, gljivica, stresa…
Antioksidansi neutrališu slobodne radikale, odgovorne za starenje ćelija, a mnogobrojne naučne studije potvrdile su blagotvorno dejstvo rezveratrola na zdravlje i prevenciju nastanka različitih oboljenja, prvenstveno kardiovaskularnog sistema.
Crno vino bogatije je ovim jedinjenjem od belog vina budući da fermentacija tokom tehnološkog procesa proizvodnje traje duže kod crnog vina. Sadržaj rezveratrola u grožđu varira u zavisnosti od načina gajenja, geografskog porekla i izloženosti gljivicama. Grožđe gajeno u sredini s višim procentom vlage sadrži veće količine rezveratrola od onog gajenog u sušnim klimatskim uslovima.
Pod pojmom francuskog paradoksa (french paradox) podrazumeva se pomalo neobična situacija da Francuzi daleko ređe oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa Amerikanacima, uprkos svakodnevnom unosu masne hrane.
Prosečnom Francuzu unos masti ne smeta, dok ih prosečni Amerikanac izbegava, a opet se goji (više od 50% američke nacije je gojazno).
Godine 1990. američki novinar Edward Dolnick prvi je javno prezentovao ideje prof. dr. Jacquesa Richarda u svom magazinu o zdravlju. Članak je pobudio veliko interesovanje, a u njemu su prvi put objašnjeni principi ishrane, kao i važna uloga crvenog vina koje se u Francuskoj tradicionalno pije uz ručak.
Rezultat istraživanja je otkriće polifenola – rezveratrola, koji je prisutan u pokožici crnog grožđa. Ubraja se u jake antioksidanse, mada ima i čitav niz drugih blagotvornih efekata.
Ishrana prosečnog Francuza bazira se na unosu većih količina povrća, voća, maslinovog ulja, ribe. Najveći procenat unetih masnoća je poreklom iz mlečnih proizvoda – starih sireva, putera. Francuzi izbegavaju brzu, gotovu, do pola pripremljenu hranu, prženu hranu i koncentrovane šećere. Jedu opušteno (ručak traje dva sata), za razliku od Amerikanaca koji žive i jedu “u grču” – upravo su oni izmislili fast foods i drive-in restorane.
Svakodnevno hodanje i rekreacija i unos crvenog vina doprinose manjoj učestalosti koronarne bolesti u Francuskoj. Razlike postoje unutar same zemlje. Burgundija, poznati vinogoradarski kraj, ima najnižu stopu mortaliteta od srčanih bolesti.
Neutrališe slobodne radikale, sprečava oksidaciju holesterola i podstiče rad prirodnih antioksidansa. Koči aktivnost štetnih reaktivnih jedinjenja koji nastaju normalnim metaboličkim aktivnostima i na taj način sprečava oštećenje ćelijskih struktura.
Prevencija kardiovaskularnih oboljenja, sniženje nivoa ukupnog holesterola, prevencija oksidacije lošeg LDL holesterola i prevencija formiranja plaka, tj. ateroma odgovornog za nastanak ateroskleroze. Studije na životinjama pokazale su njegov pozitivan efekat u snižavanju nivoa glukoze u krvi, redukciji postojanja insulinske rezistencije, kao i opadanju nivoa plaka moždanih krvnih sudova u slučaju Alchajmerove bolesti.
Zbog njegovog antioksidativnog dejstva, preporučuje se i u prevenciji nekih vrsta karcinoma.
Kao i sve posledice koje iz toga proizlaze. Ova ključna istraživanja obavljena su na Northeastern Ohio Univesities College of Medicine pod rukovodstvom prof. dr. Gary Meszarosa, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu American Journal of Physiology Heart and Circulatory Physiology.
Pomaže u topljenju masnih naslaga. Poslednje studije pokazuju da povećava sposobnost mišića da apsorbuje glukozu iz hrane. Što više glukoze mišići potroše za stvaranje energije, manje se glukoze deponuje u masne ćelije.
Poslednje studije pokazuju da povećava sposobnost mišića da apsorbuje glukozu iz hrane. Što više glukoze mišići potroše za stvaranje energije, manje se glukoze deponuje u masne ćelije.
Osobama sa pozitivnom anamnezom na bolesti povezane sa metabolizmom glukoze, masti i holesterola kao što su: ateroskleroza, hipertenzija, dijabetes tipa 2, insulinska rezistencija, metabolički sindrom.
Osobama kod kojih su zabeležene početne promene metabolizma glukoze, masti i holesterola i u cilju prevencije tih promena.
Osobama koje su u procesu mršavljenja i održavanja telesne težine.
Preporučena primena suplemenata koji sadrže rezveratrol je ujutro pre doručka, jer je njegova apsorpcija najbolja natašte.
Pročitajte svoj genetički kod