Hipertenzija ili visok krvni pritisak-kako je otkriti i lečiti na vreme?
Hipertenzija je povišen arterijski krvni pritisak, što znači da je vrednost pritiska preko 140/90mmHg (vrednosti gornjeg pritiska preko 140mmHg ili donjeg preko 90mmHg ili oba preko 140/90mmHg).
Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti širom sveta i sve češće se javlja među mlađom populacijom. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima povišen pritisak, koji bi se morao lečiti, a nastanku komplikacija u slučaju nelečenog pritiska doprinose i drugi faktori: način ishrane, fizička neaktivnosti pridružene bolesti. Visok krvni pritisak je veoma podmukla bolest koja dugo ne daje simptome. Što je pritisak veći, to je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija veći.
U populaciji odraslog stanovništva arterijska hipertenzija ili povišen krvni pritisak smatra se jednim od vodećih faktora rizika u nastanku aterosklerotskih promena krvnih sudova srca, mozga, bubrega i perifernih arterija. To znači da iziziva nepovratne promene na krvnim sudovima vitalnih organa. Kod bolesnika sa infarktom miokarda otkriva se kod više od 50% slučajeva, a kod pacijenata sa moždanim
udarom čak kod 2/3 pacijenata.
Koji tipovi hipertenzije postoje?
Hipertenziju možemo podeliti na 2 osnovna tipa:
1. Primarna hipertenzija (Esencijalna)
Arterijska hipertenzija može da bude esencijalna – nepoznatog uzroka i ona čini 95% svih hipertenzija, a nastaje različitim mehanizmima koji mogu biti:
- Genetički
- Unutrašnji (neurohumoralni sistem)
- Spoljašnji i način života (ishrana sa puno soli, stres, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, konzumacija alkohola, konzumacija cigareta i drugi faktori)
2. Sekundarna hipertenzija
Sekundarna hipertenzija ili visok pritisak poznatog uzroka – nastaje kao posledica nekog oboljenja: bubrega, endokrinog porekla ili sleep apnea.
Sindrom belog mantila
Odnosi se na prolazni porast krvnog pritiska kako kod dece tako i kod odraslih tokom njihove posete lekaru, bez obzira na doba dana ili upotrebu lekova. Prepoznavanje ovog sindroma je važno jer dijagnoza hipertenzije može biti pogrešno protumačena što dovodi do propisane doživotne terapije lekovima koja je nepotrebna. Iako ovaj sindrom može da nosi povećan rizik od smrtnosti i
kardiovaskularnih događaja ne zahteva lečenje jer je prolaznog karaktera, ali redovno ambulantno
praćenje od strane lekara je neophodno.
Koji su simptomi hipertenzije?
Kod većine bolesnika arterijska hipertenzija protiče asimptomatski, odnosno nema simptoma koje osoba prepoznaje. Iz tog razloga se arterijska hipertenzija naziva se ,,tihim ubicom” i vrlo često se otkrije tek sa prvim komplikacijama kao što su: moždani udar, infarkt srca, slabost srca, srčane aritmije (poremećaji ritma) ili iznenadna srčana smrt.
Pacijenti sa hiperetnzijom godinama nemaju tegobe ili su one izrazito blage i prolaze nezapaženo. Najčešći simptomi su: glavobolja, nesvestice, osećaj lupanja srca, težina u grudima, smetnje vida, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa… Detaljan pregled pacijenta uz razgovor o ličnoj i porodičnoj anamnezi mogu nekada ukazivati o kom tipu hiperenzije se radi.
Tako, na primer, iznenadni skokovi krvnog pritiska praćeni jakom glavoboljom, lupanjem srca, preznojavanjem, pobuđuju sumnju na feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde).
Kako se otkriva hipertenzija?
Verovatno je da ne postoji osoba koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom. Prvi korak je redovni skrining ili sistematski godišnji pregled lekara koji će nakon detaljne anamneze
predložiti dalje laboratorijske pretrage ili dopunske dijagnostičke preglede u zavisnosti od prethodno dobijenih parametara.
Dijagnoza hipertenzije se postavlja kroz nekoliko koraka koji uključuju merenje krvnog pritiska i
procenu opšteg zdravstvenog stanja pacijenta:
1. Razgovor i fizički pregled pacijenta po sistemima:
Lekar će prikupiti podatke o pacijentovoj medicinskoj istoriji, uključujući porodičnu istoriju hipertenzije, i obaviti fizikalni pregled.
Procena faktora rizika je od velikog značaja. Lekar će proceniti faktore rizika kao što su pušenje, ishrana, fizička aktivnost, konzumacija alkohola i stres. Takođe, obratiti pažnju na pridružene bolesti jer postojanje drugih zdravstvenih problema kao što su dijabetes, dislipidemija (poremećaj nivoa lipida u krvi) ili gojaznost može uticati na dijagnozu i lečenje hipertenzije.
Porodična pozitivna anamneza u pravcu visokog pritiska, iznenadne srčane smrti, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih komplikacija nam daje puno podataka jer ukazuje na genetsku opterećenost kod članova porodice, te treba posebno obratiti pažnju na takve pacijente.
2. Merenje krvnog pritiska:
Priprema pacijenta – pacijent treba da sedi mirno najmanje 15 minuta pre merenja, sa nogama na podu i rukom oslonjenom na sto u nivou srca.
Pravilno postavljanje manžetne – manžetna se postavlja oko nadlaktice, iznad lakta.
Postoje manžetne za decu i odrasle.
Izvođenje merenja: krvni pritisak se meri pomoću manometra (manualnog ili digitalnog).
Preporučuje se merenje krvnog pritiska nekoliko puta u različitim periodima dana, kako bi se dobio tačan prosek. Vrednosti pritiska je važno beležiti I doneti lekaru na uvid.
Praćenje krvnog pritiska:
Kućno merenje krvnog pritiska: pacijent može meriti krvni pritisak kod kuće u miru više puta tokom dana narošito ukoliko oseti bilo tegobe poput gavobolje, vrtoglavice, omaglice, slabosti, malaksalosti, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa…
Ambulantno 24-satno merenje krvnog pritiska – u nekim slučajevima, koristi se uređaj koji meri krvni
pritisak tokom 24 sata dok pacijent obavlja svoje uobičajene aktivnosti.
3. Laboratorijski testovi – testovi krvi i urina mogu pomoći u otkrivanju osnovnih uzroka hipertenzije i u proceni oštećenja organa.
4. Dodatne metode podrazumevaju: Elektrokardiogram (EKG), ultrazvuk srca (ehokardiografija), RTG pregled srca i grudnog koša, holter monitoring, pregled očnog dna…
Indikacije za genetičko testiranje su:
Pojava u porodici i oboleli od sledećih bolesti: srčana ishemija, dijabetes (šećerna bolest), infarkt, venska tromboembolija, nefropatija (bolest bubrega), poremećaji funkcije placente (posteljice), ili kada je potrebno određivanje najadekvatnije individualne terapije za svakog pacijenta.
Medical Solution pruža mogućnost procene kardiovaskularnog rizika analizom klinički relevantnih gena uz konsultaciju i tumačenje genetičara.
Kako hipertenziju ,,držati pod kontrolom“ ?
Plan lečenja visokog pritiska je individualan. Ono što je bitno naglasiti je da terapija može biti farmakološka (upotreba lekova) i nefarmakološka (promena načina života).
Danas su nam na raspolaganju brojni lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska koji će imati različit uticaj na pacijente. Kod nekoga će lek delovati povoljno, ali kod nekoga i ne. Svakako, pre primene lekova trebalo bi pokušati krvni pritisak regulisati promenom načina života. Ukoliko ove mere ne urode plodom, pribegava se upotrebi lekova – primenom jednog leka ili kombinacijom. Ako ovakva terapija ne reguliše krvni pritisak, koristi se više lekova.
Na koje faktore rizika mi možemo delovati?
U slučaju primarne hiperetnzije savetuje se ukidanje svih prethodno nabrojanih faktora rizika i zdrav način života.
Promena načina života podrazumeva:
- Regulisati telesnu težinu kod gojaznih
- Ograničiti unos alkoholnih pica
- Redovna i regulisana fizička aktivnost
- Smanjiti unos natrijuma na manje od 100 mmol na dan (2,4g natrijuma ili 6g NaCl)
- Adekvatan unos kalijuma (oko 90mmol za 24h)
- Unositi u adekvatnoj količini kalcijum i magnezijum
- Prestati sa konzumacijom cigareta
- Smanjiti unos zasićenih masnih kiselina i holesterola
Zdrava ishrana je neophodna za snižavanje krvnog pritiska, a istraživanja su pokazala da uključivanje određene hrane u vašu ishranu, posebno onih namirnica bogatih specifičnim hranljivim sastojcima poput kalijuma i magnezijuma, snižava povišen krvni pritisak.
Takođe postoje i namirnice koje nikako ne smeju da se nađu na vašem tanjiru, jer mogu dodatno
pogoršati vaše zdravsteno stanje.
Preporučuje se što veći unos povrća, voća i namirnica sa niskim sadržajem masti, smanjenje telesne težine i održavanje optimalne kilaže. Koja hrana je za vas odgovarajuća, a koja ne možeo saznati ispitivanjem DNK analize na osnovu koje će se kreirati individualan plan za vas. Primer gotovo idealnog jelovnika ne postoji, već se on kreira na osnovu naše genetike.
Nutrigenetički test je test koji omogućava stvaranje personalizovanih preporuka za ishranu. Analizirani genetički polimorfizmi utiču na to kako vaše telo reaguje na određene nutrijente i sastojke hrane i na to koje materije vaše telo može pravilno metabolisati. Pošto vaša ishrana ima odlučujuću ulogu za zdravlje na osnovu analize gena pravi se personalizovani plan ishrane koji će umanjiti vaše genetske slabosti. Područje medicine – zvano nutrigenetika – utvrđuje kako prilagođavanje naše ishrane prema našim genima utiče na naše zdravlje.
Nutrigenetički panel obuhvata:
- analizu 10 ključnih genetičkih varijanti neophodnih za adekvatan plan ishrane
- savet i interpretaciju genetičara
- preporuke za suplementaciju
- program praćenja na 3 meseca
Na koje faktore rizika ne možemo uticati ali nam ipak daju dragocene odgovore?
Na pol, godine i genetiku kao nepromenljiv faktor rizika ne možemo uticati načinom života, ali možemo pristupiti individualnom planu lečenja krvnog pritiska, lekovima na koje imamo najbolji mogući odgovor. Uzimanje lekova ,,na slepo” vrlo često dovodi do pojave neželjenih efekata ili do uzimanja lekova u neodgovarajućoj dozi.
Individualni pristup daje najbolji odgovor na terapiju! Evo čime se to objašnjava.
Naši geni su ti koji nam diktiraju kako će naše telo funkcionisati, na koji način će se lek u našem telu razgraditi i koliko dugo će biti prisutan u dozi neophodnoj da suzbije simptome bolesti. Ukoliko je doza leka u neadekvatnoj koncentaciji u našoj krvi (npr. u manjoj dozi) efekat leka će izostati i krvni pritisak će biti i dalje visok, a znamo da neadekvatno lečen pritisak dovodi do komplikacija bolesti. Sa druge strane lekovi koji imaju visoku koncentraciju u našoj krvi izazvaće neželjene efekte i lek ćemo možda ukinuti jer imamo ,,osećaj” da nam ne odgovara.
Sveobuhvatni farmakogenetički test putem analize vaše DNK utvrđuje kako vam organizam procesuira (metaboliše) određene lekove. Rezultati testa zasnovani na analizi gena, čiji su proteinski produkti razni enzimi, transporteri i receptori i jasno ukazuju koji su za vas najefikasniji lekovi, a koji to nisu.
Predosti farmakognetičkog testiranja:
1. Personalizovano lečenje – Farmakogenetika omogućava prilagođavanje terapije svakom pacijentu na osnovu njihovog genetskog profila. Ovo pomaže lekarima da izaberu najefikasnije lekove i optimalne doze, smanjujući rizik od nuspojava i povećavajući efikasnost lečenja.
2. Smanjenje neželjenih efekata: Kroz otkrivanje genetičkih varijanti koje utiču na metabolizam lekova, moguće je izbeći lekove koji bi kod određenih pacijenata izazvali neželjene reakcije. Na primer, neki pacijenti mogu imati gene koji usporavaju ili ubrzavaju metabolizam određenih antihipertenzivnih lekova, što može dovesti do predoziranja ili nedovoljne doze pa samim tim i pojave neželjenih reakcija ili izostanka efekta.
3. Bolja kontrola krvnog pritiska: Preciznija terapija na osnovu genetičkih informacija može dovesti do bolje kontrole krvnog pritiska, smanjujući rizik od komplikacija poput srčanog udara, moždanog udara i oštećenja bubrega.
4. Identifikacija novih terapijskih ciljeva: Farmakogenomika može pomoći u otkrivanju novih genetskih markera povezanih sa hipertenzijom, što može voditi razvoju novih lekova i terapijskih pristupa.
5. Ekonomičnost i bolji kvalitet života pacijenata: adekvatna terapija dugoročno smanjuje troškove zdravstvene zaštite. Ovo se ondnosi na smanjenu potrebu za metodom pokušaja i grešaka pri izboru terapije, smanjenje hospitalizacija zbog neželjenih efekata lekova i poboljšane kontrole bolesti.
Uvođenje farmakogenomike u kliničku praksu za lečenje hipertenzije predstavlja značajan korak ka preciznoj medicini, omogućavajući individualizovan pristup koji optimizuje rezultate lečenja i poboljšava kvalitet života pacijenata.
Lečenje hipertenzije ne podrazumeva samo snižavanje visokog krvnog pritiska, nego i prevenciju oštećenja organa (srce, bubrezi, mozak).
Analizu gena, procenu rizika za nastanak hipertenzije, nutrigenetiku i farmakogenetičko testiranje
možete u svakom trenutku uraditi u Medical Solution kompaniji. Pozovite nas i zakažite testiranje ili konsultaciju sa našim stručnim timom.
Novo na blogu:
Диагностика редких заболеваний – что такое геном, а что экзом?
Редкие заболевания означают любое заболевание, которое проявляется у 1 из 2 000 граждан, но некоторые редкие заболевания проявляются даже у 1 из нескольких сотен тысяч/миллионов
Все о кистозном фиброзе (CF) – причины, симптомы, раннее выявление, диагностика и лечение
Кистозный фиброз (CF) является одним из часто встречающихся генетических заболеваний, которое прежде всего затрагивает легкие и пищеварительную систему. Это вызвано мутацией гена CFTR (цистический фиброзный
