Sve o cističnoj fibrozi (CF) – uzroci, simptomi, rano otkrivanje, dijagnostika i lečenje
Cistična fibroza (CF) je jedno od čestih genetičkih oboljenja koja prvenstveno zahvata pluća i sistem za varenje. Uzrokovana je mutacijom gena CFTR (cystic fibrosis transmembrane conductance regulator), što dovodi do proizvodnje guste i ljepljive sluzi. Ova sluz blokira disajne puteve u plućima i kanale u pankreasu, što rezultira hroničnim respiratornim infekcijama i poteškoćama u varenju hrane.
Cistična fibroza je prvi put opisana 1938. godine od strane dr Dorothy Andersen, koja je otkrila bolest kao poseban sindrom baziran na kliničkim i patološkim nalazima kod dece koja su patila od hroničnih plućnih infekcija i problema sa varenjem, a njihov život se fatalno završavao od ove tada nepoznate bolesti. Dr Andersen je nazvala stanje “cistična fibroza pankreasa” zbog karakterističnih cista i fibroze (ožiljaka) koje je pronašla u pankreasu obolele dece.
Od tog tada, istraživanja su se nastavila i bolest je postala bolje razumljiva. Gen odgovoran za cističnu fibrozu, CFTR gen koji se nalazi na hromozomu 7, otkriven je 1989. godine. Otkriće CFTR gena omogućilo je razvoj genetičkog testiranja i boljeg razumevanja molekularne osnove bolesti, što je dovelo do napretka u dijagnostici i tretmanu cistične fibroze (CF).
CFTR gen je odgovoran za stvaranje proteina koji je zadužen za transport jona hlorida i jona natrijuma kroz ćelijske membrane. Više mutacija na CFTR genu može dovesti do pojave ove cistične fibroze (CF). U zavisnosti od oblika mutacije zavisi i da li će klinička slika biti teža i da li će se simptomi ispoljiti ranije, ili će tok bolesti biti blaži i pojaviti se kasnije. Danas je poznato oko 1.500 različitih mutacija odgovornih za nastanak bolesti. DF508 mutacija je uzročnik cistične fibroze u više od 80% slučajeva.
Cistična fibroza pogađa jedno od 3.000 živorođene dece, a smatra se da je jedna osoba od 25-30 ljudi zdrav nosilac bez simptoma bolesti.
Da li je cistična fibroza nasledna?
Da, cistična fibroza je nasledna bolest. Prenosi se autosomno recesivnim načinom nasleđivanja, što znači da dete mora naslediti mutirani gen CFTR od oba roditelja da bi razvilo bolest. Osobe koji su nosioci bolesti obično imaju samo jedan promenjeni genski alel koji je nedovoljan za ispoljavanje bolesti i čak su bez ikakvih simptoma.
To znači da je nosilac bolesti osoba koja ima jednu normalnu kopiju gena i jednu mutiranu kopiju gena CFTR, nema simptome cistične fibroze. Nosilac može preneti mutirani gen na svoju decu!
Ukoliko su oba partnera nosioci i planiraju porodicu (imaju po jednu mutiranu i jednu normalnu kopiju gena CFTR), postoji sledeći rizik za njihovo potomstvo:
- 25% šanse da dete nasledi dve normalne kopije gena i bude potpuno zdravo.
- 50% šanse da dete nasledi jednu normalnu i jednu mutiranu kopiju gena i bude samo nosilac kao roditelji bez simptoma.
- 25% šanse da dete nasledi dve mutirane kopije gena, što znači da će imati cističnu fibrozu.
Ako jedan roditelj ima cističnu fibrozu (dve mutirane kopije gena) i drugi roditelj je nosilac (jedna mutirana kopija), postoji:
- 50% šanse da dete bude nosilac.
- 50% šanse da dete ima cističnu fibrozu.
Zato razumevanje genetičkog nasleđivanja cistične fibroze važno je za planiranje porodice i donošenje informisanih odluka. Genetičko savetovanje može pomoći roditeljima da razumeju rizike i sve dostupne mogućnosti za sprečavanje bolesti.
Koji su simptomi cistične fibroze?
Simptomi cistične fibroze variraju u zavisnosti od ozbiljnosti bolesti i zahvaćenih organa, ali najčešći simptomi su:
Respiratorni simptomi: hronični kašalj i obično sa iskašljavanjem guste sluzi, česte respiratorne infekcije kao što su bronhitis ili upala pluća, dispnea ili poteškoće sa disanjem uz nedostatak daha, sviranje u grudima (zviždanje prilikom disanja), hronični sinusitis ili polipi u nosu…
Gastrointestinalni simptomi (tegobe od strane sistema za disanje): slaba apsorpcija hranjivih materija zbog nedostatka enzima iz pankreasa, masne stolice ili stolice neprijatnog mirisa (steatoreja), hronični, slabo napredovanje u rastu i razvoju iako je očuvan apetit, bolovi u stomaku zbog
opstrukcije creva ili zatvora.
Ostali simptomi: slan znoj zbog visokog sadržaja soli u znoju, često je prvi znak kojeg roditelji primate, infertilitet kod muškaraca. (Većina muškaraca sa cističnom fibrozom je infertilna zbog
začepljenja ili odsustva kanala koji prenose spermu -vas deferens)…
Ovi simptomi mogu varirati u intenzitetu i pojavljivati se u različitim kombinacijama kod pojedinih osoba. Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života obolelih.
Kako se cistična fibroza može otkriti pre trunoće ili tokom ranog perioda trudnoće?
Cistična fibroza se može otkriti pre rođenja deteta, tokom trudnoće, putem invazivnih metoda koje sa sobom nose određene rizike. Postoje dva glavna metoda za prenatalnu dijagnostiku cistične fibroze tokom trudnoće:
Šta sve neinvazivni prenatalni test analizira?
U zavisnosti od indikacija svake trudnoće bira se i adekvatan obim testiranja. To znači da će u pojedinim situacijama lekar preporučiti da se isključe najčešće hromozomske abnormalnosti: Daunov (trizomija 21), Edvardsov (trizomija 18) ili Patau sindrom (trizomija 13) uz redovne ultrazvučne kontrole, dok će nekim parovima biti ponuđen šiti opseg testiranja kako bismo proverili određene genetske probleme.
1. Amniocenteza – se obično izvodi između 16. i 18. nedelje trudnoće. Tokom amniocenteze, lekar uzima uzorak amnionske tečnosti iz materice pomoću tanke igle. Ova tečnost sadrži ćelije fetusa koje se mogu testirati na mutacije gena CFTR što potvrđuje definitivnu dijagnozu kod deteta.
2. Biopsija horionskih čupica (CVS) ređe se izvodi, obično između 11. i 13. nedelje trudnoće. CVS uključuje uzimanje malog uzorka horionskih resica pomoću igle (mali delovi posteljice) za genetičko testiranje.
Obe metode nose određeni rizik od komplikacija, uključujući rizik od pobačaja, pa je važno da roditelji razgovaraju sa svojim lekarom o rizicima i koristima pre donošenja odluke o testiranju. Zato se invazivne metode ispitivanja savetuju tek ukoliko potvrdimo kod bioloških roditelja da su nosioci mutacije na CFTR genu za cističnu fibrozu.
Ako su oba roditelja nosioci mutacije gena CFTR, postoji 25% šanse da će dete imati cističnu fibrozu, 50% šanse da će biti nosilac bez simptoma i 25% šanse da neće biti ogođeno niti nosilac. Prenatalni testovi mogu pomoći roditeljima da se pripreme za posebne potrebe deteta ako se otkrije da je pogođeno cističnom fibrozom.
Druga metoda je neinvazivan način testiranja roditelja da li su uopšte nosioci mutacije za cističnu fibrozu. Testiranje se izvodi iz venske krvi, a procedura je bezbolna, kratkotrajna i bez rizika. Ovakav način testiranja se sprovodi kada parovi planiraju porodicu, ali mogu i tokom rane faze trudnoće jer uz svaku opciju NEXTnipt testa dostupno je testiranje statusa nosilaca za cističnu fibozu i druge nasledne bolesti koje se takođe nasleđuju autozomno recesivno.
Kada roditelji znaju da su nosioci imaju dodatne mogućnosti na raspolaganju!
Ako roditelji znaju da su nosioci mutacije gena za cističnu fibrozu (CFTR), imaju nekoliko mogućnosti da razmotre pre i tokom trudnoće. Genetsko savetovanje je uvek prvi korak. Genetičar će objasniti
rizike i sve mogućnosti, pomoći u razumevanju genetičkih informacija i pružiti emocionalnu podršku paru.
Prenatalno testiranje tokom trudnoće je dostupno jer može dijagnostikovati cističnu fibrozu pre rođenja. Ako se otkrije da fetus ima cističnu fibrozu, roditelji mogu pripremiti medicinski plan i razmotriti sve opcije. Dijagnostičke metode daju odgovor da li je fetus zdrav, oboleo ili pak nosilac
kao i roditelji.
Preimplantaciona genetička dijagnostika (PGD) radi se u IVF centrima kada su rodtelji oboleli i nosioci u braku. Nakon što se jajne ćelije oplode u laboratoriji, embrioni se testiraju na mutaciju CFTR pre nego što se vrate u matericu. Samo embrioni bez mutacije ili sa jednim kopijom mutacije (nosilac) se implantiraju. Ova metoda može pomoći u sprečavanju prenošenja cistične fibroze na dete.
Takođe, ukoliko su budući roditelji na programu vantelesne mogu razmotriti donirane spermatozoide ili jajne ćelije od donora koji nije nosilac mutacije CFTR.
Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti i mane, i može nositi različite emocionalne, finansijske i etičke implikacije. Važno je da roditelji donesu odluke koje su u skladu sa njihovim vrednostima i životnim okolnostima, uz podršku medicinskih stručnjaka.
Gatrijev test je prvi skrining test koji se izvodi nakon rođenja deteta i podrazumeva rano otkrivanje rizika za kongenitalnu hipotireozu, fenilketonuriju i u nekim gradovima za cističnu fibrozu. Kada govorimo o cističnoj fibrozi test je poznat i kao test imunoreaktivnog tripsinogena (IRT). Test se koristi za rano otkrivanje cistične fibroze kako bi se pravovremeno započelo sa tretmanom i smanjilo rizik od komplikacija.
Test meri nivoe imunoreaktivnog tripsinogena u krvi novorođenčeta. IRT je enzim koji proizvodi pankreas, a nivoi IRT su obično povišeni kod novorođenčadi sa cističnom fibrozom. Ukoliko se dobiju vrednosti koje odstupaju savetije se testiranje CFTR gena. Nivoi IRT mogu nekada odstupati i zbog stresa pri rođenju pa je preciznost testa niska i nedovoljna za tačno postavljanje dijagnoze.
Uzorak krvi se obično uzima u porodilištu putem uboda u petu bebe u prvih nekoliko dana nakon rođenja.
Putem BabyCare skrining testa na rođenju otkrivaju se najčešće nasledne bolesti specifične za dečiji uzrast, a među njima je i cistična fibroza. Glavna prednost ovog testa je analiza celog CFTR gena, a ne merenje aktivnosti enzima kao što je slučaj kod izvođenja Gatrijevog testa. Na taj načim budući roditelji dobijaju brzu i tačnu informaciju bez čekanja i dodatnih pretraga. Pored cistične fibroze testom je obuhvačeno preko 100 naslednih bolesti.
BabyCare test preporučuje se svakom detetu nakon rođenja. Rano otkrivanje bolesti u period novorođenčeta i kada još ne postoje simptomi omogućava brzo reagovanje kada roditelji primete pojavu prvih simptoma. Ranim tretmanom na taj način sprečavamo komplikacije polesti.
Kako se leči cistična fibroza (CF)?
Lečenje cistične fibroze je kompleksno i obuhvata više različitih pristupa sa ciljem da se poboljša kvalitet života obolelih i produži njihov životni vek.
Respiratorna terapija podrazumeva fizioterapiju grudnog koša. Korišćenje raznih inhalatora kojima se aplikuju lekovi koji se udišu, uključujući bronhodilatatore (za otvaranje disajnih puteva), mukolitike (za razgradnju sluzi) i antibiotike (za borbu protiv infekcija). Kombinovani lekovi kao što su modulatori CFTR proteina, koji pomažu u poboljšanju funkcije mutiranog CFTR proteina mogu biti dati od strane ordinirajućeg lekara.
Liječenje infekcija je jako važno i sprovodi se davanjem antibiotika različitim putevima (oralni, inhalacijski, intravenski), a takođe imaju i za cilj prevenciju teških plućnih infekcija. Česti uzročnici infekcija uključuju bakterije poput Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus.
Nutritivna terapija porazumeva terapiju koja će pomoći varenju i apsorpciji hranjivih materija. Odgovarajući dijetetski režim mora biti adekvatan jer oboleli često imaju probleme sa apsorpcijom hranjivih materija, te je potrebna dijeta bogata kalorijama, proteinima i mastima. Posebno je važna suplementacija vitaminima koji se rastvaraju u mastima (A, D, E i K) zbog njihove slabije apsorpcije.
Terapija za gastrointestinalne probleme naročito za ublažavanje zatvora i intestinalne opstrukcije daje se kao potpora kod obolelih od cistične fibroze.
Transplantacija organa je opcija za bolesnike sa uznapredovalom bolešću pluća koja ne reaguje na druge tretmane. Transplantacija može značajno poboljšati kvalitet života, ali nosi rizike i komplikacije.
Praćenje i redovne kontrole su izuzetno bitne, budući da se bolest otkriva još u period malog deteta, jer na taj način sprečavamo komplikacije bolesti i njeno napredovanje. Pristup je multidisciplinaran uključuje pulmologe, nutricioniste, fizioterapeute i druge specijaliste.
Efikasno upravljanje cističnom fibrozom zahteva timski pristup i personalizovanu medicinsku negu, prilagođenu potrebama svakog pacijenta. Napredak u medicini i istraživanjima konstantno poboljšava mogućnosti za lečenje ove složene bolesti.
Genetičko ispitivanje možete u svakom trenutku uraditi u Medical Solution kompaniji.
Pozovite nas i zakažite testiranje ili konsultaciju sa našim stručnim timom.
Novo na blogu:
Диагностика редких заболеваний – что такое геном, а что экзом?
Редкие заболевания означают любое заболевание, которое проявляется у 1 из 2 000 граждан, но некоторые редкие заболевания проявляются даже у 1 из нескольких сотен тысяч/миллионов
Все о кистозном фиброзе (CF) – причины, симптомы, раннее выявление, диагностика и лечение
Кистозный фиброз (CF) является одним из часто встречающихся генетических заболеваний, которое прежде всего затрагивает легкие и пищеварительную систему. Это вызвано мутацией гена CFTR (цистический фиброзный
