Dijagnoza retkih bolesti-šta je to genom, a šta egzom?
Retke bolesti podrazumevaju svako oboljenje koje se javlja kod 1 od 2 000 građana, ali se jedan broj retkih bolesti javlja i kod 1 u nekoliko stotina hiljada/miliona ljudi. Prema proceni Evropskog Komiteta poznato je da oko 6% do 8% populacije ima neku retku bolest.
Retke bolesti su heterogena grupa oboljenja čija je zajednička osobina da pojedinačno pogađaju mali broj obolelih, ali zajedno čine grupu od oko 7.000 različitih bolesti.
Primeri retkih bolesti su: CF-cistična fibroza, SMA- spinalna mišićna atrofija, Batenova bolest, Fridrajhova ataksija, metahromatska leukodistrofija, primarna imunodeficijencija…
Trenutno se skrining (rano otkrivanje kod tek rođenih beba) u Srbiji izvodi na fenilketonuriju, cističnu fibrozu, kongenitalnu hipotireozu i spinalnu mišićnu atrofiju.
Zajedničke karakteristike retkih bolesti su:
- 80% bolesti ima genetički uzrok u svojoj osnovi
- U oko 50% slučajeva prvi simptomi bolesti javljaju se već na rođenju ili u ranom detinjstvu
- To su hronične (dugotrajne), progresivne (stalno napreduju) i degenerativne bolesti
- Najčešća posledica je trajni invaliditet
- 30% izgubi život do pete godine života, a oko 12% do petnaeste godine života
Dijagnoza retkih bolesti može biti izazovna zbog njihovih niskih učestalosti, složenosti i često nespecifičnih simptoma.
Proces dijagnostike retkih bolesti obično uključuje sledeće korake:
Detaljna anamneza i klinički pregled:
Detaljna medicinska istorija pacijenta i klinički pregled lekara su početni koraci. Lekar će prikupljati informacije o simptomima, porodičnoj istoriji bolesti, prethodnim medicinskim stanjima i terapijama.
Laboratorijske analize:
Specifični krvni testovi, testovi urina i drugih telesnih tečnosti mogu pomoći u otkrivanju biomarkera ili abnormalnosti koje upućuju na određene bolesti.
Radiološka ispitivanja:
Metode kao što su RTG, CT, MRI i ultrazvuk mogu biti korišćene za otkrivanje strukturnih ili funkcionalnih abnormalnosti u organima i tkivima.
Dodatne medicinske pretrage:
U zavisnosti od sumnje na određenu bolest, mogu biti potrebni dodatni testovi kao što su biopsije organa, endoskopija, elektromiografija i drugi specijalizovani pregledi.
Genetičko testiranje:
Mnoge retke bolesti imaju genetsku osnovu, pa se često koriste različiti genetski testovi. Ovi testovi mogu uključivati analizu pojedinačnih ciljanih gena, genomsko sekvenciranje – sekvenciranje celog egzoma ili sekvenciranje celog genoma.
Multidisciplinarni pristup:
Dijagnoza retkih bolesti često zahteva saradnju različitih specijalista (genetičari, neurolozi, imunolozi, endokrinolozi, kardiolozi, pulmolozi) koji zajedno analiziraju, tumače dobijene nalaze i postavljaju dijagnozu.
Praćenje i reevaluacija:
Zbog složenosti i često progresivnog karaktera retkih bolesti, dijagnostički proces može zahtevati dugoročno praćenje i ponovne evaluacije kako bi se potvrdila ili revidirala inicijalna dijagnoza.
Razlika između egzoma i genoma
Genom i egzom su dva povezana, ali različita pojma kada govorimo o genetici i molekularnoj biologiji. Genom se odnosi na kompletnu genetičku informaciju organizma, uključujući sve gene koji se nalaze unutar jednog kompleta hromozoma. Genom sadrži sve informacije potrebne za razvoj, rast, funkcioniranje i održavanje organizma. Uključuje informacije o strukturi i funkciji svih gena, nekodirajućih sekvenci, regulatornih elemenata i drugih genetičkih elemenata. Genom uključuje egzone (sekvence koje nose informaciju za sintezu proteina) i introne (nekodirajuće sekvence između egzona), regulatorne sekvence i druge nekodirajuće sekvence. Ukupno, ljudski genom sastoji se od velikog gena koji sadrže informacije za sintezu proteina, kao i nekodirajućih regija koje imaju različite regulatorne uloge. Napredak u tehnologiji sekvenciranja omogućio je identifikaciju i analizu genoma mnogih organizama, uključujući i ljudski genom.
Projekat ljudskog genoma, završen 2003 i od tada kreće intenzivan napredak u razumevanju različitih bolesti i medicinskih stanja.
Egzom se sastoji od delova genoma koji se nazivaju egzoni, a skup svih egzona čini jedinstvenu celinu odnosno egzom. Egzom je deo genoma koji sadrži one sekvence DNK koje nose informaciju za stvaranje
proteina, putem procesa transkripcije i translacije. Za razliku od celog genoma, koji uključuje i egzone i nekodirajuće regije (introne, regulatorne sekvence i druge), egzom se sastoji isključivo od kodirajućih
sekvenci egzona.
Zašto je važno testiranje celog egzoma?
Iako egzom čini 2% celokupnog genoma, on sadrži oko 85% poznatih genskih varijanti odgovornih za nastanak bolesti. Većina genetičkih varijanti koje izazivaju bolesti javlja se upravo u ovim egzonskim
regionima. Zato sekvenciranje egzoma pruža uvid u klinički relevantne genetičke varijacije koje utiču na to kako su proteini kodirani, što za posledicu ima kliničko stanje pacijenta.
Analiza celog egzoma postala je važan alat u genetici posebno u istraživanju genetičkih uzroka različitih bolesti. Razumevanje varijacija u egzonima može pružiti uvid u nasledne temelje određenih bolesti, 3
uključujući karcinome, autoimune bolesti i druge genetički uzrokovane poremećaje. Analiza ljudskog egzoma postala je dostupna zahvaljujući napretku u tehnologiji sekvenciranja DNK molekula, što je omogućilo istraživačima i kliničarima da istraže genske varijacije koje mogu igrati ulogu u različitim zdravstvenim stanjima. Testiranjem celog egzoma može se analizirati više od 20.000 gena i postaviti
precizna dijagnoza.
Šta uključuje analiza egzoma?
Analiza egzoma je očitavanje svih baza (nukleotida) kodirajućih regija. Analizom kojom se očitavaju baze tj. nukleotidi zove se sekvencioniranje. Na taj način se mogu otkriti mutacije (štetne promene u DNK
molekulu) koje osoba ima, a koje mogu uticati na funkciju određenog proteina koji doprinosi razvoju neke bolesti ili stanja. Ovo je posebno važno u dijagnostici retkih bolesti jer sekvenciranje egzoma može otkriti varijante u više gena istovremeno, što je korisno u slučajevima kada pacijent ima simptome koji nisu u skladu sa jednom bolešću.
Još jedna prednost sekvenciranja egzoma je da može da otkrije nove genske varijante. U mnogim slučajevima genetički uzrok bolesti još uvek nije dovoljno razjašnjen, a sekvenciranje egzoma može doprineti razumevanju ovih stanja. U proseku, potrebno je oko 7 godina da bi se postavila tačna dijagnoza retkih bolesti i zato je sekvenciranje celog egzoma način da se na najbrži mogući način postavi
tačna dijagnoza, na osnovu koje će se blagovremeno razviti tretman i terapija za ova stanja.
Kada treba uraditi testiranje i koje informacije možemo dobiti ovim testiranjem?
Proučavanjem egzoma, se mogu otkriti mutacije koje su povezane sa određenim bolestima i stanjima. Samo neke od indikacija za ovo testiranje su:
-
Nepoznato nasledno oboljenje:
Kada pacijent pokazuje simptome koji ukazuju na genetičko oboljenje, ali nije jasno definisano o kojoj je bolesti reč. Identifikacija genskih uzroka naslednih bolesti može omogućiti ranu dijagnozu i planiranje tretmana. -
Retke nasledne bolesti:
sekvenciranje celog egzoma često se koristi za identifikaciju genskih uzroka retkih naslednih bolesti. -
Genetički sindromi:
Ako postoji sumnja na prisutnost nekog genetičkog sindroma, ovaj test može pomoći da se potvrdi dijagnoza. -
Nasleđivanje u porodici:
Kada postoji pozitivna porodična anamneza genetičkog poremećaja i želi se utvrditi da li je osoba nosilac i ima rizik za prenošenje genske promene na potomstvo. -
Istraživanje karcinoma:
Analiza egzoma pomaže u otkrivanju genskih promena koje su prisutne u karcinomima, što može voditi do primene ciljanih terapija. -
Poremećaji razvoja:
kod dece sa kašnjenjem u razvoju, intelektualnim teškoćama ili neurološkim simptomima, kao što su spektralni poremećaji autizma, testiranje kliničkog egzoma je pokazalo veliku informativnost i razumevanja ovih stanja. -
Poremećaji metabolizma:
Ako postoji sumnja na nasledne poremećaje metabolizma, ova analiza može identifikovati promene u genima odgovornim za metaboličke poremećaje.
Sekvenciranje celog egzoma
Sekvenciranje celog egzoma podrazumeva tehnologiju sekvenciranja sledeće generacije u kojoj se egzoni analiziraju na specifične mutacije, čime se postavlja tačna dijagnoza i dalje predlažu dostupne metode lečenja. Važno je napomenuti da odluka o egzomskom sekvenciranju obično proizilazi iz saradnje između genetičara, kliničkih stručnjaka i pacijenta, uzimajući u obzir kliničke informacije i istoriju bolesti.
Otkriće kompletnog genoma je važno iz više razloga, koji se protežu kroz različite oblasti nauke i medicine.
Sekvenciranje celog genoma
Analiza celog genoma (whole genome sequencing, WGS) je važna posebno u kontekstu dijagnostike
retkih bolesti kada analiza genskim panelom ili analiza sekvenciranja egzoma nije dala odgovor. Vrlo je
važno napraviti razliku između sekvenciranja kliničkog egzoma (obično obuhvata nešto više od 4.000
gena) i sekvenciranja celog egzona koji obuhvata više od 20.000 gena. Međutim u pojedinim situacijama
čak i opsežna analiza celog egzoma ne daje odgovor po pitanju tražene dijagnoze što se dešava u oko
30% slučajeva. Tada se može zatražiti dodatno testiranje sekvenciranje genoma (WGS).
Takođe, mnoge retke bolesti imaju kompleksne genetske osnove koje nisu uvek očigledne. Sekvenciranje celog genoma može otkriti retke ili nove genske mutacije koje nisu otkrivene standardnim genetičkim
testovima, čime se povećava šansa za postavljanje tačne dijagnoze. Razumevanje kompletnog genetskog profila pojedinca omogućava lekarima da prilagode terapiju specifičnim genetskim uzrocima bolesti. Ovo može poboljšati efikasnost tretmana i smanjiti neželjene efekte kod obolelih.
Brža i efikasnija dijagnostika – u poređenju sa sekvenciranjem pojedinačnih gena ili ciljanih genetičkih panela, sekvenciranje genoma (WGS) može ubrzati dijagnostički proces identifikacijom relevantnih
mutacija u jednom koraku, smanjujući potrebu za višestrukim testiranjima. To znači da se odjednom testira celokupan genom čoveka I da se analiza ne izvodi u etapama. Zato su rezultati dostupni za oko 4
nedelje od dana uzorkovanja.
Otkrivanje nepoznatih mutacija pomoću WGS možemo dobiti informaciju o novim ili retkim varijacijama na genu koje nisu prethodno povezane sa poznatim bolestima. Ovo može doprineti boljem razumevanju i praćenju bolesti.
Analiza celog genoma može pomoći u prilagođavanju medicinskog lečenja prema individualnim genetičkim karakteristikama pacijenta, uključujući kako blagovremeno postavljanje dijagnoze, tako i dalje terapijske pristupe bazirane na personalizovanoj medicini.
Ispitivanje egzoma, genoma, ili ciljane mutacije gena možete u svakom trenutku uraditi u Medical
Solution kompaniji. Pozovite nas i zakažite testiranje ili konsultaciju sa našim stručnim timom.
Novo na blogu:
Диагностика редких заболеваний – что такое геном, а что экзом?
Редкие заболевания означают любое заболевание, которое проявляется у 1 из 2 000 граждан, но некоторые редкие заболевания проявляются даже у 1 из нескольких сотен тысяч/миллионов
Все о кистозном фиброзе (CF) – причины, симптомы, раннее выявление, диагностика и лечение
Кистозный фиброз (CF) является одним из часто встречающихся генетических заболеваний, которое прежде всего затрагивает легкие и пищеварительную систему. Это вызвано мутацией гена CFTR (цистический фиброзный
