logotip
Kardiovaskularne Bolesti

Kardiovaskularne bolesti – ubice novog doba

Pojam kardiovaskularnih bolesti obuhvata bolesti srca i bolesti krvnih sudova, uključujući vene i arterije, a najčešće se odnosi na bolesti koje uključuju suženje ili potpunu blokadu krvnih sudova što može dovesti do srčanog ili moždanog udara, bola u grudima (angina). S obzirom da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzročnik smrti u svetu, velika je verovatnoća da se svako od nas sreo sa nekom od njih, bilo u vidu ličnog ili posrednog iskustva preko rodbine ili prijatelja.

Kardiovaskularne bolesti u razvijenim zemljama, kao i u našoj zemlji, zauzimaju jedno od vodećih mesta kako po morbiditetu tako i po mortalitetu. Masovno obolevanje o ovih bolesti, naročito od npr. infarkta miokarda, posledica je modernog načina života kao i brojnih faktora rizika koji iz njega proističu. Kardiovaskularne bolesti imaju sve veći značaj jer dovode do smrtnog ishoda, onesposobljenosti za rad i drugih komplikacija…Činjenica je da danas sve veći broj mladih ljudi oboleva.

Šta toliko pogrešno radimo pa su kardiovaskularne bolesti zastupljene u tolikoj meri?

Vodeće mesto i u svetu i u Srbiji prema učestalosti obolevanja i umiranja je koronarna arterijska bolest ili ishemično oboljenje srca (oštećenja srčanog mišića koja nastaju usled poremećaja dotoka kiseonika prouzrokovanog funkcionalnim ili organskim promenama na koronarnim arterijama (krvnim sudovima srca).

Šta spada u koronarne arterijske bolesti ili ishemijske bolesti srca:

  • Zastoj srca ili iznenadna srčana smrt
  • Angina pectoris
  • Infarkt miokarda
  • Srčana insuficijencija (slabost srca) u ishemijskoj bolesti srca
  • Aritmije srca (poremećaji srčanog ritma)

Faktori rizika su svi faktori koji su statistički u značajnoj meri javljaju udruženo sa ishemičnom bolesti srca. Danas je otkriven veliki broj faktora, ali najznačajniji su: visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija), pušenje, hiperlipoproteinemija, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, godine života, pozitivna porodična predispozicija.

Faktori rizika značajno povećavaju potencijal za razvoj plaka ili nagomilavanja u krvnim sudovima zbog čega dolazi do njihovog suženja.

Povećan rizik razvoja ishemijske bolesti srca može proisticati iz:

  • Promenljivih karakteristika (Sve karakteristike na koje možemo uticati)

  • Način života: ishrana bogata zasićenim mastima, koncentrovani šećeri, unosom velikih količina soli i prekomernih kalorija, smanjena fizička aktivnost, pušenje.

  • Biohemijskih ili fizioloških karakteristika, kao što su:
    – Povišen ukupni holesterol u krvi (LDL holesterol)
    – Povišeni trigliceridi u krvi
    – Povišen krvni pritisak
    – Šećerna bolest
    – Gojaznost
    – Trombogeni faktori

  • Nepromenljivih karakteristika (Karakteristike na koje ne možemo uticati)

  • Godine starosti, pol, pozitivna porodična anamneza za kardiovaskularna i druga vaskularna oboljenja, genetika…

Kada znamo koji su to faktori rizika odgovorni za nastanak bolesti moguće je preduzeti adekvatne mere u prevenciji ishemijske bolesti srca. Modifikacija stila života je važna strategija prevencije.
Srčane aritmije se javljaju kad električni impulsi koji upravljaju otkucajima srca, ne funkcionišu ispravno zbog čega ono počinje kucati ili prebrzo ili presporo. Njeni simptomi kao što su lupanje srca (tahikardija), bol u grudima, zadihanost, vrtoglavica ili znojenje, se obično javljaju tokom fizičkog napora ili u stresnoj situaciji, a u teškim slučajevima mogu se završiti kao srčani arest (zastoj srca).

Kako danas možemo da odredimo našu genetičku predispoziciju za kardiovaskularne bolesti?

Zahvaljujući najnovijim tehnologijama, danas moguće je testirati specifične gene i odrediti, imate li genetičku predispoziciju povezanu sa kardiovaskularnim bolestima. Na osnovu rezultata analize, možemo razviti vaš personalizovani program prevencije koji značajno smanjuje rizik od bolesti.

Naročito su pod rizikom osobe koje imaju u porodici bolesti srca ili krvnih sudova te se upravo osobama sa opterećenom anamnezom savetuje genetičko testiranje. Osobe koje imaju opterećenu anamnezu u porodici vrlo često primećuju kod sebe početne simptome u ranijim godinama što zahteva lečenje dok ne nastupe komplikacije bolesti.

Panel kardiovaskularnog rizika je genetički test kojim se proučavaju i određuju relevantne genetičke varijacije koje su pokazatelj kardiovaskularnog rizika. Nažalost, gotovo svaka osoba u sebi nosi neke gene koji povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Od posebne važnosti je i analiza genetičkih varijacija odgovornih za metabolizam lekova koji se koriste u lečenju bolesti srca čime se pružaju bolje šanse za lečenje i to lekovima prema vašoj genetici koja je jedinstvena. Tokom života se vrlo često susrećemo da nekome u našoj okolini neki lek ne odgovara. Glavni razlog tome jeste različit metabolizam na lekove u osnovi koga se nalazi naša genetika jer geni diktiraju sve aspekte našeg života. Zato određene doze leka kod nekoga mogu biti efikasne, dok iste doze kod druge osobe mogu biti nedovoljne ili štetne. Farmakogentički test daje nam dragocene odgovore o efikasnosti lekova i unapred znajući koji lekovi će kod nas biti efikasni izbegavamo uzimanje lekova na slepo.

Kome je namenjen test predispozicije za kardiovaskularne bolesti?

  • muškarci iznad 45 godine, žene iznad 55 godina života
  • osobama sa pozitivnom porodičnom anamnezom pojave kardiovaskularnih bolesti
  • osobama sa povišenom telesnom težinom
  • osobama sa povišenim nivoom masnoća u krvi
  • osobama sa povišenim nivoom homocisteina
  • osobama koje boluju od šećerne bolesti

Svaki pacijent koji se podvrgne testiranju dobija pored preporuka za lečenje dobija i smernice za prevenciju i sprečavanje komplikacija bolesti.

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

Prevencija koronarnih bolesti je zadatak lekara i ali naš sopstveni zadatak. Koliko ćemo se pridržavati preporuka koje su nam date zavisi upravo od nas. Mere prevencije imaju za cilj da spreče nastanak bolesti, da odlože početak ili uspore napredovanje bolesti.

Preventivne mere obuhvataju:

  • Smanjenje stresa
  • Kompletan prestanak pušenja
  • Normalizacija krvnog pritiska tako da se vrednosti sistolnog pritiska budu ispod 140 mmHg i dijastolnog ispod 90 mmHg
  • Regulacija nivoa šećera u krvi
  • Regulacija telesne težine uz doziranu fizičku aktivnost
  • Redukcija unosa masti koja zavisi od kompletnog energetskog unosa. Krajnji cilj je sniziti nivo ukupnog holesterola, uz snženje LDL holesterola, a povišenje HDL holesterola. Ukoliko je i nivo triglicerida povišen, regulisati ga najpre dijetom a po potrebi i medikamentima.

Holesterol i trigliceridi su masnoće vitalne za rad ljudskog organizma. U telo dospevaju putem hrane, ali 70% holesterola telo samo proizvodi. Ako se hranom unese prekomerna količina holesterola, telo će višak transportovati do jetre gde će se on izlučiti iz organizma. Ova vrsta holesterola je poznata kao HDL, ali postoji i LDL-holesterol, a to je onaj koga stvara jetra i koji se prenosi telom. LDL holesterol (loš holesterol) se taloži u krvnim sudovima zbog čega dolazi do njihovog suženja, a s vremenom i do zakrčenja arterija ili ateroskleroze. Kad ateroskleroza ošteti koronarne arterije tada može doći do komplikacija kao što su angina pektoris, infarkt srca, slabosti srca i aritmija.

Lečenje kadiovaskularnih bolesti

Personalizovano lečenje kardiovaskularnih bolesti (KVB) predstavlja pristup koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenata kako bi se pružila optimalna terapija. Ovaj pristup koristi podatke o genetici, životnom stilu i drugim specifičnim faktorima kako bi se prilagodilo lečenje za svakog pacijenta.

Evo kako personalizovano lečenje može izgledati:

  • Genetičko testiranje
    Analiza genetskog profila pacijenta može pomoći u identifikaciji specifičnih genetskih mutacija koje utiču na rizik od KVB, reakciju na lekove i sklonost ka određenim komplikacijama. Ovo omogućava izbor najefikasnijih lekova sa najmanje nuspojava.
  • Analiza biomarkera
    Korisćenje biomarkera u krvi može pomoći u praćenju napretka bolesti i odgovora na terapiju. Biomarkeri mogu otkriti upalne procese, nivoe lipida, funkciju bubrega i druge relevantne parametre.
  • Precizno doziranje lekova
    Individualne karakteristike poput starosti, pola, telesne mase, funkcije jetre i bubrega mogu uticati na način na koji telo metabolizuje lekove. Personalizovano doziranje omogućava prilagođavanje doza kako bi se postigao maksimalni terapijski efekat uz minimalne nuspojave. Farmakogenetički test daje odgovor koji lek I u kojoj dozi će imati najbolji efekat.
    Farmakogenetika - Pomaže razumevanju kako različiti ljudi metabolišu i reaguju na lekove pomaže lekarima da izaberu najefikasniji tretman za svakog pacijenta. Na primer, neki pacijenti mogu bolje reagovati na određene statine ili antihipertenzive na osnovu svog genetskog profila.

Personalizovano lečenje često uključuje saradnju između kardiologa, genetičara, nutricionista, fizioterapeuta i drugih zdravstvenih profesionalaca kako bi se osigurao sveobuhvatan pristup pacijentovom zdravlju.

  • Stil života i navike umnogome danas utiču na lečenje. Personalizovani planovi uključuju preporuke za ishranu, fizičku aktivnost, upravljanje stresom i prestanak pušenja, prilagođene potrebama i mogućnostima svakog pacijenta.

Primena personalizovanog lečenja može značajno poboljšati ishode kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, smanjujući rizik od komplikacija i poboljšavajući kvalitet života.

Personalizovanom ishranom možemo značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Obzirom na to da smo istakli značaj pravilne ishrane u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, personalizovanim preporukama dobijenim nutrigenetičkim testom dobićemo informaciju o namirnicama i nutrijentima koji imaju povoljan uticaj na naše zdravlje.

Nutrigenetički test je test koji omogućava stvaranje personalizovanih preporuka za ishranu.
Analizirani genetički polimorfizmi utiču na to kako vaše telo reaguje na određene nutrijente i sastojke hrane i na to koje materije vaše telo može pravilno metabolisati. Pošto vaša ishrana ima odlučujuću ulogu za zdravlje na osnovu analize gena pravi se personalizovani plan ishrane koji će umanjiti vaše genetske slabosti. Područje medicine – zvano nutrigenetika – utvrđuje kako prilagođavanje naše ishrane prema našim genima utiče na naše zdravlje.

Na primer: analiza FABP2 gena je ključna za razvoj gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa. FABP 2 gen učestvuje u stvaranju proteina nosača masnih kiselina u malim epitelnim ćelijama tankog creva, učestvuje u apsorpciji, metabolizmu, transportu dugolančanih masnih kiselina. Ukoliko dođe do promene na FABP2 genu tzv. polimorfizmi (zamena jednog nukleotida u genu sa drugim nukleotidom) FABP2 povećava se nakupljanje dugolančanih masnih kiselina, što kao rezultat ima povećanje nivoa triglicerida i holesterola u plazmi i udela masnog tkiva u telu.

Nutrigenetički panel obuhvata: