Spinalna Mišićna Atrofija (SMA) – uzroci, tipovi, rana dijagnostika i lečenje
Spinalna Mišićna Atrofija (SMA) je progresivno neuromišićno oboljenje koje je izazvano mutacijom na hromozomu 5q u SMN1 genu. Drugi gen SMN2, nalazi se blizu SMN1 gena, odgovoran je za stvaranje male količine SMN proteina (svega oko 10-30% funkcionalnog proteina). Prisutvo te male količine proteina ih održava u životu, ali ni u kom slučaju ne može da nadoknadi nedostatak primarnog SMN1 gena. Vremenom, nivo tog funkcionalnog proteina u telu opada, što dovodi do atrofije mišića, gubljenja đivotnih funkcija i smrti.
Deca sa spinalnom mišićnom atrofijom rađaju se bez SMN1 gena i bolest se ispoljava najčešće u dečijem uzrastu progresivnom atrofijom mišića i gubitkom osnovnih životnih funkcija kao što su gutanje, žvakanje i varenje hrane, disanje, hodanje.
Spinalna Mišićna Atrofija je nasledna bolest, kako se nasleđuje?
SMA je genetski poremećaj koji dovodi do slabljenja i propadanja mišića, koja nastaje kao rezultat mutacije gena SMN1 (survival motor neuron 1) koji je odgovoran za proizvodnju proteina neophodnog za preživljavanje motornih neurona. Bez ovog proteina, motorni neuroni, koji kontrolišu mišićne pokrete, postepeno odumiru, što dovodi do mišićne slabosti i atrofije.
Sigurno ste se nekada zapitali zašto se rađaju deca obolela od spinalne mišićne atrofije iako su u porodici svi zdravi. SMA se prenosi autozomno recesivnim putem, a to znači da oba biološka roditelja moraju biti nosioci recesivnog gena za SMA i u tom slučaju njihove šanse su 25% da prenesu bolest na svoje dete. Ono što komplikuje celu situaciju jeste činjenica da su roditelji kao nosioci resivnih gena potpuno zdravi, bez ikakvih simptoma i ne znaju da poseduju taj gen. Svaka 40-ta osoba je nosilac gena za SMA, dok se jedno u 10.000 novorođenčadi rodi sa SMA. Spinalna mišićna atrofija je podjednako prisutna kod svih rasa, nacionalnosti i polova.
Koliki je rizik za potomstvo kada su roditelji nosioci mutacije za SMA?
Svako ko nije nosilac ove bolesti ima 2 SMN1 gena i obično 2 SMN2 gena. Nosioci SMA bolesti imaju samo jedan SMN1 gen i nekoliko kopija SMN2 gena. Obzirom na to da samo jedan SMN1 gen proizvodi 100% “survival motor neuron” (SMN) proteina, koji je od vitalnog značaja za održavanje u životu motornih neurona i nerava koji kontrolišu mišiće, druga kopija SMN1 gena je suvišna. Međutim, u 25% slučajeva, nosioci za SMA ne prenesu nijednu kopiju SMN1 gena, te se tako rodi dete obolelo od spinalne mišićne atrofije jer nedostaje SMN1 (survival motor neuron 1) koji je odgovoran za proizvodnju proteina neophodnog za preživljavanje motornih neurona. U 50% slučajeva, nosioci SMA gena prenesu jednu kopiju SMN1 gena, te imaju decu koja su nosioci bolesti, ali asimptomatski (nemaju simptome), ali dalje mogu prenositi mutaciju na svoje potomstvo. U 25% slučajeva, nosioci SMA prenesu dve kopije SMN1 gena na dete, ali ta deca neće oboleti, niti biti nosioci bolesti. Usled ovakvog genetičkog mehanizma prenošenja, ova opaka bolest se provlači
generacijama bez ispoljavanja simptoma, sve dok se ne rodi dete obolelo od spinalne mišićne atrofije.
Putem neinvazivnog prenatalnog testa lekari mogu dobiti značajnu informaciju da postoji mogućnost postojanja poremećaja na nivou hromozoma u ranoj fazi trudnoće kada se takve promene ne vide na ultrazvučnom pregledu. Iako su ultrazvučni pregledi jako značajni za praćenje rasta i razvoja ploda,
genetika se ne mora uvek ispoljiti i videti na ultrazvuku. Da bi se što bolje videli svi organi ploda neophodna je i kvalitetna oprema pored stručnog medicinskog osoblja.
Simptomi i tipovi SMA
Simptomi koji su karakteristični za spinalnu mišićnu atrofiju podudaraju se sa simptomima i drugih neuromišićnih oboljenja, pa je tačnu dijagnozu nemoguće odrediti samo na osnovu kliničke slike već je neophodna i dodatna dijagnostika. Spinalna mišićna atrofija se prvo manifestuje klinički simptomima, ali definitivna dijagnoza se potvrđuje genetičkim testom krvi. Status nosioca kod roditelja i braće/sestara obolelog deteta se takođe može potvrditi genetičkom analizom krvi.
Postoji nekoliko tipova SMA u zavisnosti od vremena pojave simptoma i težine bolesti:
SMA TIP 1 – Werdnig-Hoffmann
Tip 1 je najteži oblik SMA. 60% od svih obolelih od SMA su tip 1. Iako je ovo najčešći tip nije i najzastupljeniji usled velikog procenta smrtnosti. Uglavnom se dijagnostikuje ubrzo nakon rođenja bebe, u prvih šest meseci života. Progresija je izuzetno brza, mišići su slabi i atrofični, a bebe ne mogu samostalno da sede. Simptomi kao što je slabost mišića i slaba pokretljivost tela, problemi sa varenjem, gutanjem, disanjem se obično pokažu ubrzo u perodu novorođenčeta i odojčeta. Ova deca zahtevaju plasiranje sonde za hranjenje, aparate za disanje itd. Bez lečenja, očekivano trajanje života je često manje od dve godine. Do tog perioda kod ove dece nastupa totalna paraliza, pa čak izgube i mogućnost da se nasmeju. Uz pomoć mehaničke ventilacije mogu da žive i duže od dve godine, ali zahtevaju stalnu i intenzivnu negu.
SMA TIP 2 – Dubowitz
Tip 2 se uglavnom dijagnostikuje između 6 meseci pa do 2 godine starosti. Prvi znaci su kašnjenje u razvoju ili potpuno izostajanje. Deca sa tipom 2 uglavnom mogu da sede bez podrške, mada im je najčešće neophodna pomoć da bi zauzeli sedeći položaj, ali nikada ne mogu samostalno da hodaju. Vremenom postaju sve slabiji. Nastupa progresivna atrofija mišića, gubitak mogućnosti da samostalno sede, drže glavu, koriste ruke, gutaju i dišu. U nekom periodu počinju da zahtevaju, mašine za disanje, operacije kičme i kukova usled skolioze i deformiteta kičmenog stuba i kostiju, te stalnu i intenzivnu negu. Očekivano trajanje života može biti smanjeno, ali mnogi pacijenti žive do odrasle dobi.
SMA TIP 3 – Kugelberg-Welander
Tip 3 se otkriva nešto kasnije, posle 18 meseci života, a pre treće godine. U nekim slučajevima, tip 3 se može dijagnostifikovati i u kasnoj adolescenciji. Deca tipa 3 mogu samostalno da hodaju. Vremenom postaju sve slabiji, mišići atrofiraju i funkcije počinju da se gube. U nekom periodu potpuno izgube mogućnost hoda, osete progresivnu slabost i ograničenu pokretljivost ruku i nogu, imaju problem sa varenjem hrane, gutanjem i disanjem. Mnogi oboleli o tipa 3 takođe zahtevaju aparate za disanje, operaciju kičme i kukova usled skolioze i deformiteta, kao i razne vrste fizičke pomoći kako bi mogli da funkcionišu.
SMA TIP 4
Tip 4 je veoma redak. Uglavnom se ispoljava u odraslom dobu i uzrokuje blage motorne potoškoće. Iako simptomi mogu da se pojave i posle 18. godine života, uglavnom se ispoljavaju tek posle 35. godine.
Dijagnoza Spinalne Mišićne Atrofije
Dijagnoza SMA se obično postavlja na osnovu kliničkih simptoma, elektromiografije (EMG) i
genetičkih testova koji potvrđuju prisustvo mutacije u SMN1 genu.
Genetički testovi za otkrivanje spinalne mišićne atrofije (SMA) igraju ključnu ulogu u dijagnozi, s obzirom na to da su klinički simptomi često nespecifični u ranim fazama bolesti. Postoji nekoliko vrsta genetičkih testova koji se koriste za otkrivanje SMA.
Vrste genetičkih testova za SMA
Jedan od najčešćih testova je Multiplex ligation-dependent probe amplification (MLPA) koji omogućava kvantifikaciju gena, uključujući SMN1 i SMN2 gene. Ona može otkriti i delecije i duplikacije. Koristi se za potvrdu dijagnoze i može otkriti kopije gena SMN1 i SMN2, što je korisno za predviđanje težine bolesti. Homozigotna delecija egzona 7 ili oba egzona 7 i 8 najčešća je mutacija gena SMN1 prisutna kod više od 96% pacijenata sa spinalnom mišićnom atrofijom (SMA). Ova metoda nije pogodna za otkrivanje tačkastih mutacija nađenih u heterozigotnom obliku kod 4% pacijenata sa SMA.
Metoda sekvenciranja SMN gena koristi se za otkrivanje tačkastih mutacija u SMN1 genu koje nisu otkrivene testom delecije egzona 7. Ova metoda je korisna kod pacijenata koji imaju kliničke simptome SMA, ali nemaju deleciju egzona 7.
Pored pomenutih testova koji se rade iz venske krvi nakon rođenja deteta i koriste se za postavljanje dijagnoze postoji mogućnost i prenatalnog testiranja koje uključuje analizu DNK fetusa koja se dobija amniocentezom ili biopsijom horionskih čupica. Ovo testiranje se preporučuje roditeljima koji su nosioci mutacije SMN1 gena ili imaju prethodno dete sa SMA.
Savremenim genetičkim testovima danas je moguće na neinvazivan način putem prenatalnog testiranja (NEXT NIPT test) dobiti informaciju o statusu nosilaca roditelja, a uz to i analizu fetalne DNK prisutnu u majčinoj krvi na najčešće hromozomopatije. Pozeljno je status roditelja otkriti pre začeća prilikom planiranja porodice.
Kada se rade genetički testovi?
Kada postoji potreba za postavljanjem dijagnoze nakon rođenja
Kada pacijent pokazuje kliničke simptome na osnovu kojih se može posumnjati da se radi o spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA) genetički testovi se sprovode radi potvrđivanja dijagnoze.
Kada želimo da saznamo da li smo po rizikom da prenesemo mutaciju na potomstvo
Parovi koji planiraju porodicu, a imaju istoriju SMA u porodici ili su u vezi sa osobom koja je nosilac mutacije, mogu se testirati da bi se utvrdilo da li su nosioci pre začeća. Nakon određivanja statusa
nosilaca planiraju se dalji koraci u trudnoći. Parovi koji su nosioci mutacije mogu razmotriti različite reproduktivne opcije, uključujući pripremu za vantelesnu oplodnju uz odabir donorskih gameta,
preimplantacionu genetsku dijagnostiku (PGD).
Čak i ukoliko u porodici ne postoji podatak da je bilo obolelih to ne znači da u prethodnim generacijama nije bilo nosilaca i zato se kao rani skrining pre začeća preporučuje svim parovima
koji planiraju potomstvo.
Neinvazivno prenatalno testiranje moguće i u trudnoći
Skrining nosilaca je moguće obaviti i prenatalno tokom trudnoće iz venske krvi, a NEXT nipt test je upravo neinvazivan test koji pruža mogućnost skrininga roditelja na SMA, ali i druge recesivne bolesti kao što su: CF-Cistična Fibroza, DMD-Dišenova Mišićna Distrofija, Fragilni X sindrom…
Skrining dece nakon rođenja
Novorođenački skrining dece nakon rođenja je od izuzetne važnosti jer se mogu otkriti najčešće bolesti u dečijem uzrastu i pre pojave simptoma. Danas je moguć skrining na 112 naslednih bolesti putem BabyCare testova koje se uspešno mogu lečiti kada se otkriju na vreme. U nekim zemljama,
SMA je uključena u rutinski novorođenački skrining, što omogućava rano otkrivanje i tretman pre pojave simptoma.
Skriningom tek rođene dece u Srbiji od septembra 2023. godine do marta 2024. godine, testirano je 31.155 beba, a kod petoro dece je i otkriveno oboljenje nakon čega je primenjena terapija pre pojave simptoma.
Rano otkrivanje SMA putem genetičkih testova omogućava brži početak terapije, što može značajno poboljšati prognozu i kvalitet života pacijenata.
Saznanje o status nosilaca i riziku može pomoći parovima da se emocionalno i psihološki pripreme za različite ishode, smanjujući neizvesnost i stres tokom trudnoće. Nakon pristizanja rezultata genetičkog testa savetuje se genetičko savetovanje, koje pruža stručnu podršku i informacije, pomažući parovima da razumeju rizike i opcije koje su na raspolaganju.
Širenje svesti o nosilačkom testiranju može doprineti smanjenju incidence SMA ali i drugih recesivnih bolesti u populaciji koje se nasleđuju na isti način. Ovo može biti deo javnozdravstvenih strategija za prevenciju genetičkih bolesti, dok testiranje nosilaca SMA u trudnoći omogućava parovima da budu proaktivni u planiranju porodice i da donesu informisane odluke koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama i vrednostima, čime se poboljšava kvalitet života potencijalno pogođene dece i njihovih porodica.
Lek za spinalnu mišićnu atrofiju – nada za obolele!
Spinalna mišićna atrofija je veoma teška i podmukla bolest. Što se kasnije postavi dijagnoza, to je procenat potpunog izlečenja mnogo manji. Kada se otkrije bolest pacijenta na samom rođenju, on se u trenutku postavljanja dijagnoze ne razlikuje od druge dece i to je idealni trenutak za lečenje. Odnosno lekovi su idealni da se daju kod pacijenata u presimptomatskoj fazi bolesti (dok još ne postoje simptomi bolesti).
Danas je odobreno nekoliko novih terapija koje mogu modifikovati tok bolesti. Najveći broj istraživanja se radi na stimulisanju SMN2 gena da proizvodi što veću količinu funkcionalnog proteina. Takođe, postoji studija koja se bavi ubrizgavanjem nepostojećeg SMN1 gena.
Nusinersen (Spinraza) je lek koji povećava produkciju SMN proteina iz SMN2 gena. Spinraza se pokazala kao veoma efikasna terapija za tipove 1, 2 i 3 koji su učestvovali u istraživanju I kod onih koji su dobili lek nakon odobrenja od strane FDA I EMA. Sa druge strane Zolgensma je pravi primer genske terapije koja podrazumeva stvaranje funkcionalne kopije SMN1 gena putem virusa. Radi se o inovativnom leku koji ima cenu od 2,5 miliona evra čija je upotreba odobrena u više zemalja. Nakon upotrebe leka zapažene su bolje motoričke funkcije, sposobnosti i produženje života. SMN1se unosi putem virusa koji isporučuje zamenski gen u srž motornih nervnih ćelija. Zdrave ćelije počinju da proizvode SMN protein, koji je neophodan za normalno funkcionisanje mišića. Trnutno je dostupan i Risdiplam kao oralni lek koji takođe povećava nivo SMN proteina iz SMN2 gena.
S obzirom na težinu bolesti i složenost lečenja, pacijenti sa SMA i njihove porodice često zahtevaju multidisciplinarni pristup koji uključuje neurologe, fizijatre, terapeute, pulmologe, genetičare i druge
stručnjake.
SMA skirning moguć je i pre rođenja deteta od 10. nedelje trudnoće!
Ove terapije značajno mogu poboljšati kvalitet života i funkcionalne sposobnosti pacijenata sa SMA, naročito ako se započnu rano u toku bolesti i pre pojave simptoma.
Danas je moguće na neinvazivan način (bez rizika po bebu i mamu) pored hromozomskih poremećaja koji se u trudnoći često javljaju, bez obzira na prethodno prisustvo u porodici i godine partnera, otkriti i status nosilaca uz bilo koju opciju NEXTnipt prenatalnog testa. Skrining nosilaca nije ograničen samo na ispitivanje SMA već je dostupno testiranje i drugih autozomno recesivnih bolesti (CF-Cistična Fibroza, DMD-Dišenova Mišićna Distrofija, Fragilni X sindrom…). Najobuhvatniji test iz naše ponude izvodi se na najsavremenijoj Illumina platformi i obuhvata analizu celog genoma bebe (analiza svih bebinih hromozoma) ali i genskih bolesti.
Testiranje je dostupno u svim gradovima širom Srbije. U slučaju pozitivnog nalaza prenatalnog testa na raspolaganju je konsultacija i savet genetičara, a mi snosimo troškove dalje dijagnostičke potvrde.
Genetičko ispitivanje možete u svakom trenutku uraditi u Medical Solution kompaniji.
Pozovite nas i zakažite testiranje ili konsultaciju sa našim stručnim timom.
Novo na blogu:
Диагностика редких заболеваний – что такое геном, а что экзом?
Редкие заболевания означают любое заболевание, которое проявляется у 1 из 2 000 граждан, но некоторые редкие заболевания проявляются даже у 1 из нескольких сотен тысяч/миллионов
Все о кистозном фиброзе (CF) – причины, симптомы, раннее выявление, диагностика и лечение
Кистозный фиброз (CF) является одним из часто встречающихся генетических заболеваний, которое прежде всего затрагивает легкие и пищеварительную систему. Это вызвано мутацией гена CFTR (цистический фиброзный
